Baštenske saksije i korpe
Došlo je vreme da posadite svoje omiljene biljke i svoje omiljeno cveće! Ne znate da li da se odlučite za saksije, žardinjere ili viseće saksije? Mi Vam na našem sajtu nudimo bogat izbor različitih baštenskih saksija za cveće, koje će... Detaljnije
25 - 48 od 107
25 - 48 od 107
Baštenske saksije i korpe
BAŠTENSKE SAKSIJE
Došlo je vreme da posadite svoje omiljene biljke i svoje omiljeno cveće! Ne znate da li da se odlučite za saksije, žardinjere ili viseće saksije? Mi Vam na našem sajtu nudimo bogat izbor različitih baštenskih saksija za cveće, koje će Vaš dom i vaše dvorište učiniti još božanstvenijim.
Saksija je uglavnom sud u kome se gaji cveće i ostale biljke. Istorijski gledano, i dalje u značajnoj meri i danas, saksije su napravljene od terakote, odnosno od gline. Saksije su sada često napravljene od plastike, drveta, kamena, ili ponekad i od biorazgradivog materijala. Često postoje rupe na dnu, da bi višak vode mogao da izađe van, i tanjir koji se nalazi ispod saksije. Biljka može da koristi ovu vodu sa svojih korena, po potrebi. Egipćani su bili među prvima koji su koristili saksije za uzgajanje biljka, i time su mogli da biljke premeste sa jedne lokacije na drugu. Rimljani su u saksijama uzgajali biljke unutar svoga doma tokom hladnog vremena. U 18. veku, saksije su korišćenje za isporuku sadnica, tj. hlebno drvo sa Tahitija do Zapadne Indije. Takođe, orhideje, ljubičice i afričke muškatle su se isporučivane u saksijama iz drugih delova sveta, uključujući i Afriku, do Severne Amerike i Evrope.
Ne morate da imate veliko zemljište da biste zasadili sveže povrće. Povrće veoma lepo uspeva i u saksiji. Skoro svako povrće može da se prilagodi i da raste u saksiji. Povrće koje zauzima malo prostora, poput šargarepe, rotkvice i salate, ili usevi koje nose plodove tokom dužeg vremenskog perioda, kao što su paradajz i paprike, savršen za baštenske saksije. Sudovi za vaše biljke u bašti, mogu biti gotovo bilo kakve: saksije, kante, kante, žičane korpe, korpe za bušel, drvene kutije, rasad stanovi, plastične kese, konzerve hrane velike, ili bilo gde, gde možete da zasadite biljke. Bez obzira kakvu saksiju ste odabrali za svoj povrtnjak, ona treba da ima rupe na dnu, tako da dozvoli odvođenje viška vode. Treba biti oprezan kada se koriste tamne boje baštenskih saksija ili žardinjera, jer apsorbuju toplotu koja bi mogla eventualno oštetiti koren biljke. Ako koristite tamne boje za baštenske saksije, pokušajte da ih oslikate u svetliju boju. Pored toga što ćete smanjiti toplotu u saksiji, dobićete veoma interesantan modni detalj, pre svega originalan i time osvežiti vaš životni prostor.
Veličina baštenskih saksija je takođe važna. Za veće povrće kao što su paradajz i patlidžan, trebalo bi da koristite baštensku saksiju od pet litara za svaku biljku ponaosob. Mogu da rastu i po dve ove biljke u jednoj baštenskoj saksiji ali morate da zalivate biljke sa znatno više vode. Zalivanje biljaka u baštenskim saksijama, uvek zahteva češće zalivanje nego u zemlji. Kako sezona odmiče, a vaše biljke sazrevaju, njihov koren će se proširiti i zato zahtevaju još više vode. Nemojte čekati da vam biljke ostanu bez vode. Proverite svoje baštenske saksije svakodnevno, da li im treba vode.
Šta sve možete da uzgajate u baštenskim saksijama?
Možete svo začinsko i lekovito bilje mirođiju, nanu, bosiljak, peršun, mirođiju, origano, mediteranski origano, majčinu dušicu, hajdučku travu, lovor itd. Pored začinskog bilja možete uzgajati skoro sve sorte cveća, lukovice, muškatle, orhideje, ljubičice, filandredon itd. Takođe, možete u baštenskim saksijama da uzgajate povrće, čeri paradajz, mladi crni i beli luk, čili papričice itd.
Rotkvice su najbolje jer brzo rastu i vole uslove kakve ima daje baštenska saksija.
Mnoge vrste biljaka su pogodne za baštenske saksije, uključujući dekorativno cveće, lekovito bilje, kaktus, povrća i mala stabla. Postoje mnoge prednosti u gajenju biljaka u baštenskim saksijama, naime: manji rizik od tla-borne bolesti, praktično eliminiše probleme korova, mobilne biljke daju veću kontrolu nad vlagom, sunčevom svetlosti i temperaturom, jer sve to kontrolišete pomeranjem.
