Humus, treset i zaštita bilja
1 - 13 od 13
1 - 13 od 13
Humus, treset i zaštita bilja
HUMUS
Humus je izuzetno važan za vaše biljke. Ako želite da vaše biljke dobiju potpunu negu i hranljive materije, obavezno im obezbedite humus. Vrlo veliki broj poljoprivrednika misli da je humus, kompost ili trulež. Znajući, pritom, da je humus garant plodnosti zemlje, zemljoradnici nastoje da unesu u zemljište što je moguće više komposta ili stajnjaka, a mnogi uz to dodaju još i mineralno „gnojivo“ (navodnici su upotrebljeni zato što je mineralna hemija otrov za zemlju i uništitelj humusa). Ni kompost ni stajnjak nisu humus. U njima se sadrži humus u relativno malim količinama. A uz primenu mineralnih „đubriva“, i ta neznatna količina humusa u kompostu ili stajnjaku se neutrališe. Na taj način količina humusa u zemljištu, uz istovremenu primenu komposta, stajnjaka i mineralnih „đubriva“ praktično se ne povećava. Međutim, baš humus je garancija plodnosti zemlje. Prema tome taj brižni zemljoradnik mora da zna šta je to humus i kako se povećava njegov procenat u zemlji. „Pedologija“ (nauka o zemljištu) objašnjava da se humusom nazivaju - nerastvorljivi ostaci biljaka i živih organizama. Analogne ovome su, naprimer, iskopine kostiju dinosaurusa ili praistorijskog čoveka. Ovi ostaci nemaju nikakve hranljive sastojke za biljke, već su granulisana masa raznih po veličini čestica, čiji sastav je oko 50% praznina. Pa, zapitaćete se, kako humus može biti garancija plodnosti zemlje, ako je totalno neutralan, a uz to je 50% praznina? Stvar je u tome što čestice humusa imaju po površini električni naboj, koji ima privlačnu snagu ka subjektu, jer ima suprotan naboj. Ti subjekti u zemlji su vodeni rastvori zemljišnih minerala i produkti razlaganja komposta (organike). Ti rastvori se vežu za površinu humusne granule i obrazuju oko nje tananu opnu. Ukoliko su humusne čestice vrlo sitne, a njihov broj dovoljno velik, onda je i njihova ukupna površina dovoljno velika i na njoj se sakupi mnogo vodenih mineralnih rastvora u opni. Nauka je dokazala da humus skuplja na površini svojih čestica vlage koja 6-7 puta premašuje njegovu težinu. Rastvor, skupljen na površini čestica humusa, koji veže koheziona sila električnog naboja, ne odlazi pod dejstvom zemljine teže u niže slojeve zemljišta, već ostaje u zoni korenja biljaka. Pod dejstvom sile teže ti rastvori ne odlaze zemljišnim kapilarima ni na površinu, gde bi vlaga isparila u atmosferu, a mineralne soli stvorile čvrst sloj na površini zemljišta. Na taj način, humus je skupljač i čuvar rastvora zemljišnih hemijskih elemenata, koji su hrana za biljke. Baš ove karakteristike humus i čine garantom plodnosti zemljišta. Čestice mineralnog grunta nemaju električno svojstvo na svojoj površini da zadrže na sebi zemljišne vodene rastvore. Na podlogama koje nemaju humusa ili ga imaju sasvim malo, vodeni mineralni rastvori slobodno odlaze iz sloja korenja u podzemne vode ili kapilarima zemljišta slobodno odlaze na površinu, uskrativši ih korenju biljaka. Plodnost takvih zemljišta je veoma mala, prinos na njima je veoma nizak.
TRESET
Nijedna grana poljoprivrede nije toliko vezana za upotrebu supstrata kao cvećarstvo. Isto tako, najveće nepoznanice upravo su u primeni supstrata. Pokušaćemo razjasniti šta su supstrati, kakve osobine i hemijska svojstva imaju, odakle dolaze i dr. U našem jeziku standardno je prihvaćen termin supstrat, za smešu u koju vršimo setvu ili u kojoj proizvodimo. Znači termin supstrat predstavlja naziv za gotovi proizvod koji koristimo. Supstrat se obično sastoji od treseta (svetlog, tamnog ili kombinacije oba) i raznih aditiva poput kalcijum karbonata, NPK đubriva, kompleksa mikroelemenata, perlita, gline i dr. Bez obzira na aditive treba znati da je osnovni sastojak svih kvalitetnih supstrata treset. Veliki deo treseta na tržište Evrope dolazi iz regiona Baltika i to iz Letonije, Litvanije i Estonije. U klasifikaciji smatra se da su treseti Baltičkog porekla najkvalitetniji. Treset je organski materijal nastao u močvarnim predelima u sterilnim uslovima sa niskom pH vrednošću (kisela sredina). Ovakva sredina pogoduje razvoju biljke Sphagnum od koje nastaje treset. Sphagnum raste svega jedan milimetar godišnje, tako da su tresetna polja stara više hiljada godina. Umiranjem biljke, u tim uslovima, i usled nedostatka kiseonika, ne dolazi do raspadanja, već se organska materija taloži stvarajući tresetna polja. Interesantno je da su Baltičke zemlje pokrivene velikim naslagama treseta. Tako npr. u Letoniji (odakle stiže Danski Pindstrup treset) 11% površine pokriveno je tresetom, a od tih 11% svega 6% se primenjuje za razne namene (od poljoprivrede do grejanja). U svetskim okvirima pokrivenost zemlje tresetom prelazi 3%. Najčešća oboljenja biljaka su rđa, pegavost lišća, pepelnica, siva plesan i još mnoga druga. U prodaji se mogu naći najrazličitiji preparati, pesticidi, fungicidi i insekticidi, a uz pravilno dijagnostikovanje i primenu preparata prema uputstvu proizvođača možete prevazići mnoge bolesti biljaka, kao i napade insekata i drugih nametnika. Ove preparate možete koristiti i preventivno, shodno onoj narodnoj da je bolje sprečiti nego lečiti, ali budite veoma oprezni kada ih koristite, jer je reč o veoma otrovnim supstancama. Takođe, povedite računa i o tome gde ćete takve preparate skladištiti da ne dođu u pogrešne ruke.
