Lepezaste brusne ploče

Lepezaste brusne ploče

Lepezaste brusne ploče samo su jedna od nekoliko vrsti brusnih i sekućih ploča koje se koriste najpre za sečenje i brušenje betona ali i za sečenje i brušenje mnogih drugih materijala. Sve brusne ploče naime, u osnovi se sastoje od dva materijala. Jedan, može se reći osnovni materijal predstavlja vezivni materijal. Drugim materijalom mogu se smatrati takozvana sredstva odnosno zrnca za brušenje. Ova zrnca se krune i uz pomoć njih se brusi a njihova osnovna funkcija jesta da određenu površinu bruse ili seku. Zbog toga što se ploče troše ponekad ih je potrebno promeniti.

Lepezaste brusne ploče u svojoj biti imaju istu onakvu funkciju kakvu imaju obične brusne ploče. Brusne ploče su kvalitetne ukoliko imaju određenu dozu žilavosti i dovoljnu tvrdoću. Upravo su to njihove osnovne osobine koje u stvari i diktiraju potražnju i potrošnju.

Najčešće se ovakve ploče oblažu cirkonijumom ili aluminijumom a to obezbeđuje vrhunsko brušenje. Vrhunsko brušenje ostvaruje se upravo uz pomoć oblika koji ove ploče imaju. Kao i većina abrazivnih ploča i ove ploče imaju i do 13.500 obrtaja po jednom minutu što ih čini dovoljno brzima da se na pravi način i bez muke vrše precizna i uredna brušenja materijala. Brušenje se može ostvarvati uz pomoć obloge koje ove ploče imaju a koji može biti kvarc, korund ponekad čak i dijamant. Karbidi i nitridi takođe su veoma pogodni materijali za ostvarivanje brušenja. Kako se brušenje lepezastim brusnim pločama razlikuje od običnih ne može se potvrditi u potpunosti ali je jasno da postoje određene razlike koje prave upravo oblici ovih ploča. Ploče su pogodne za sve radove na gradilištima ili u zanatskim radionicama.

Često se postavlja pitanje na koliko je vremena potrebno menjati ploče, Gotovo da se ne može sa sigurnošću odgovoriti jer su ove ploče donekle i individualni predmet. Dakle ukoliko ploča posle određenog vremena izgubi svojstva i otkaže poslušnost, vreme je da se promeni. Najbolje je ostaviti osećaju da pokaže da li je ploča dotrajala ili ne. a struktura je ona koja ima najmanju poroznost među zrncima.