Mikroskopi
Mikroskop je možda jedan od uređaja koji iako postoji dugo i dan danas čudi laike i predstavlja jedan od neprevaziđenih čuda tehnike koji se stalno usavršava. Dakle, mikroskop je uređaj odnosno sprava koja se koristi da se posmatraju nevidljivi ili... Detaljnije
1 - 7 od 7
1 - 7 od 7
Mikroskopi
Mikroskopi
Mikroskop je možda jedan od uređaja koji iako postoji dugo i dan danas čudi laike i predstavlja jedan od neprevaziđenih čuda tehnike koji se stalno usavršava. Dakle, mikroskop je uređaj odnosno sprava koja se koristi da se posmatraju nevidljivi ili slabovidljivi objekti koji su na blizini a koje očni vid ne može da registruje najpre zbog malih vrednosti kada su dimenzije u pitanju. Mikroskop je kovanica koja je nastala od reči micron grčkog porekla a znači mali i reči scopos što znači ciljanje.
Uz pomoć elektromagnetnih zračenja raznih talasnih dužina koristeći fizička svojstva koja se tiču optike i zakonitosti loma i otklona mikroskop može uveličavati i do nekoliko stotina puta. Zavisno od vrste magnetnih zračenja razlikuju se nekolike vrste mikroskopa. Optički mikroskop je često pominjani mikroskop i on svoju primenu može naći u kabinetima za hemiju ili biologiju. Druge vrste mikroskopa mogu biti ultravioletni ili rendgenski mikroskopi dok postoje i takozvani korpuskularni odnosno elektronski mikroskopi. Uz pomoć mikrioskopa mogu se videti slike koje su apsolutno nevidljive kada je u pitanju gledanj “golim okom” Kako su se i kada mikroskopi pojavili možda se ne može baš stoprocentno tvrditi ali valja pomenuti da je sigurna preteča mikroskopa bila lupa.
Lupa se i danas koristi u razne svrhe a može se reći da je lupa bila prvi i najjednostavniji mikroskop koji je imao jedno sočivo. Nakon toga su se javile sprave koje su imale sistem sočiva i tako su nastali optički odnosno svetlosni mikroskopi. Sočivima su se dodaval razne osobine te se usavršavanje slike koja se dobija stalno menjalo na bolje.
Početna ispitivanja vezana za rendgenski mikroskop napravio je Rolf Maksimilijan Sievert. Ovaj mikroskop koristio je takozvane iks zrake kako bi uspevao da pronikne u najjezgrovitije strukture. Prvi elektronski mikroskop su konstruisali Ruska i Knol 1931. godine i on se danas koristi u mnogim laboratorijama i mestima u kojima je potrebno pronići u najsitnije strukture virusa ili bakterija.
